Zašto je zdrav doručak bitan I koje namirnice upotrebljavati ujutru

Najčešći izgovor za preskakanje ovog obroka je manjak vremena. Ako nemate puno vremena ujutro, biće dovoljno da se malo drugačije organizujete ili da se probudite samo 15 minuta ranije, jer vam toliko vremena treba da pripremite jednostavan doručak. 

Još jedan od čestih izgovora da ne doručkujemo, je to što ujutru nismo gladni. Kada je organizam naviknut da se ujutru ne jede, on čuva energiju i skladišti hranljive materije. Zbog toga treba najpre da naviknemo organizam na doručak. Nakon nekog vremena, jutarnji apetit će prirodno da se poveća. A kada počnemo da doručkujemo, počećemo da jedemo manje tokom dana, uključujući i grickalice. 

Preskakanjem doručka svom organizmu uskraćujete važne nutritijente. Kada oseti nedostatak hranljivih materija, vaš organizam će skladištiti prethodno unete kalorije, što će značajno usporiti metabolizam. Ovo može dovesti do problema sa varenjem, kao i niza poremećaja i bolesti (dijabetes, visok krvni pritisak i druge srčane bolesti).

Istraživanja pokazuju da su oni koji doručkuju mršaviji od onih koji to ne čine. Kada se hrana sa proteinima i vlaknima jede ujutro, apetit se drži pod kontrolom tokom celog dana. Ako preskočimo doručak, veća je verovatnoća da ćemo da posegnemo za slatkišima i masnim grickalicama ili da će obroci u toku dana da budu veoma kalorični i neumereni.

Naravno, to što doručkujete, ne garantuje vam i da ćete da mršavite. Doručkovanjem se izbegava prejedanje tokom dana, sa više manjih i redovnih obroka dnevno ubrzava se metabolizam i na taj način se sprečava gojenje. 

Kada se probudite, šećer u krvi je obično nizak. Doručak vraća nivo šećera, omogućava normalno funkcionisanje mišića i mozga što poboljša pamćenje i nivo koncentracije. Takođe, može i da nas učini srećnijima jer poboljšava raspoloženje i ujedno smanjuje nivo stresa. 

Doručkovanje ima i dugoročne zdravstvene prednosti, tako što smanjuje gojaznost, visok krvni pritisak, bolesti srca i dijabetes. Doručak treba pojesti u roku od dva sata od buđenja, kao i da ovaj obrok treba da obezbedi trećinu dnevnog unosa kalorija. 

Zdrav i uravnotežen doručak: daje energiju za početak novog dana, poboljšava koncentraciju i pamćenje, obezbeđuje ravnomeran unos hranljivih materija, sprečava uzimanje hrane između obroka, održava liniju vitkom, poboljšava rad metabolizma, omogućava da se hranimo zdravo i uravnoteženo. 

Postoji li jednako zdrav doručak za sve? Ne baš. On pre svega zavisi od načina života, zdravstvenog stanja, statusa i životnog doba svake osobe. Kaloričan obrok se preporučuje osobama koje rano ustaju i rade naporno. Sportistima i onima koji će umesto ručka jesti brzu hranu. Lagani obrok je namenjen osobama koje kasno ustaju, dosta sede kao i onima koji su na posebnim režimima ishrane. 

Najzdraviji doručak je onaj koji je prilagođen vašim potrebama i koji je u potpunosti kompletan.

Doručak ne mora da bude veliki obrok. Ono što je važno je da to kombinacija namirnica koje sadrže ugljene hidrate, proteine, minerale i vitamine. Ugljeni hidrati će vam dati energiju odmah, a proteini će vam je dati kasnije. Treba izbegavati soli, masti i previše kalorija. 

Za zdrav doručak potrebni su sledeći sastojci: 

– jedan proizvod od žita: integralni hleb, integralni dvopek, proja, žitarice (ovas, ječam, spelta…) – mlečni proizvod / jaja: kiselo mleko, biljno mleko (bademovo, kokosovo, sojino), mladi sir – Sveža salata (sa što više raznobojnog povrća) 

– opciono jedna porcija voća: jabuka, crveno bobičasto voće (malina, višnja, borovnica, kupina, ribizla). 

– jedan napitak 30minuta po završetku obroka: biljni čaj, limunada ili voda 

Proizvodi od žita su važan izvor proteina i ugljenih hidrata, koji nam daju energiju tokom celog jutra. Birajte hleb od celog zrna jer je bogat vlaknima i vitaminima. Ako ne jedete hleb, uzmite žitarice. Zdrave žitarice su heljda, ovas, ječam, raž, proso. Jedemo ih u vidu kaše ili pahuljica sa jogurtom ili mlekom. 

Mlečni proizvodi, jaja – kiselo mleko, kefir, mladi sir su bogati dobrim proteinima, vitaminom D i kalcijumom. 

Preporučujemo j biljna mleka od soje, badema, ovsa koja su obogaćena kalcijumom.

Svaka osoba je individua za sebe i ne postoji univerzalan recept ili dijeta koja će imati povoljan i zdrav uticaj na mršavaljenje i organizam. Ukoliko vam je potrebno da skinete veći broj kilograma, ne možete se snaći sami sa namirnicama koje trebate konzumirati već vam je jednostavnije da dobijete kompletan plan ishrane, kontaktirajte me i zakažite vaš termin za nutricionistički pregled. 

Osnovni nutricionistički pregled podrazumeva uzimanje anamneze (uzimanje podataka o načinu života, bolestima i navikama), analiza strukture tela i na osnovu dobijenih rezultata izrada plana ishrane. Na nedeljnim kontrolama pratimo rezultate i pružamu kompletnu podršku. 

Ukoliko želite da vam izradim detaljan plan ishrane, kontaktirajte me već sada i zakažite vaš termin.